Marija Aničić
“Izolacija je do sada za mene bila moja želja i odluka da se osamim, radim ili samo razmišljam, a sada dobija novo značenje.”
Sve su to moja deca…
Ranije sam bila emotivno vezana sa svoje radove, a sada nisam više toliko. Drago mi je kada odu kod novog vlasnika, kao i pomisao da negde vise na nekom zidu.
Čime se još baviš?
Bavim se profesionalno fotografijom 20 godina, dizajnom, crtanjem i slikanjem.
Šta treba jedan umetnik da poseduje?
Mislim da je to individualno. Može da bude povremeno vredan ili lenj, nekad kampanjac, a nekad disciplinovan. Kreativan, inovator, originalan..a nekad je dovoljno da ima sreće.
Kritika, ko utiče na tvoj rad?
Na mene najviše utiču drugi umetnici – prijatelji čije radove i umetnost cenim.
Šta je za tebe izolacija?
Izolacija je do sada za mene bila moja želja i odluka da se osamim, radim ili samo razmišljam, a sada dobija novo značenje. Možda zatvor.
Šta dobro može da se izrodi iz ove situacije?
Ništa.
Da li imaš TV u kući?
Imam, ali bez antene. Služi za gledanje netflixa i za playstation.
Da li slušaš radio?
Samo u kolima.
Bicikl ili pesak?
Bicikl.
Vegan vegeterijanac?
Ni jedno ni drugo.
Pivo ili vino?
Rakija.
Da li recikliraš?
Moram sa žaljenjem priznati da ne. Ali redovno bacam đubre.
Knjiga?
Poslednja koja mi se dopala Roman “Čovek po imenu Uve”.
https://www.behance.net/marijaanicic