Aleksandra Šaranović

Šta treba jedan umetnik da poseduje, osobine i veštine?
Koje osobine treba da poseduje uspešan umetnik, a koje dobar umetnik? To nije baš uvek isto.
Ambicija svakako treba da postoji, ali idealno bi bilo trošiti je na umetnički rad, makar u onolikoj meri koliko je trošiš na afirmaciju svog rada.
Naravno, neophodna je neka vrsta talenta, ali to je već opšte mesto. Talenat je osetljiva biljka – treba je stalno negovati, a to zahteva puno posla.
Mislim da je veoma važno biti spreman na rizik, pa samim tim i na grešku. Greška koju napravi umetnik neće nikoga koštati života, a samom umetniku može da otvori neke potpuno nove prostore.

Kritika? Ko i šta može da utiče na tvoj rad i plasman rada?
Nemam nameru čak ni da načnem temu umetničke kritike. Bilo bi previše opširno, previse depresivno…
Ono što me zanima je kritika na ličnom nivou – ona koju dobiješ od prijatelja i kolega. Takva kritika je meni dragocena. Čak i ako je ne poslušam, ja je čujem, a to negde uvek ostavi trag.
Mislim da je ta vrsta razmene nešto čega danas nema u dovoljnoj meri. Izgleda da smo zaboravili kako se to radi.

Ko je tvoj super heroj? Ko su današnji super heroji?
Nevidljivi ljudi – ali ne zbog toga što imaju super moć da budu nevidljivi, već zato što rade svoje nevidljive poslove najbolje što mogu. Ljudi koji daju sve od sebe, uprkos tome što se njihov trud često ne prepoznaje. Osim njih, za mene su heroji strpljivi, nežni roditelji, koji su takvi i prema tuđoj deci. Padaju mi na pamet još i ljudi koji se ne stide da budu ljubazni ili da popričaju sa uličnim psom. Ima ih još, ali ne mogu svih da se setim. Valjda zbog toga što su nevidljivi.

Šta je za tebe izolacija?
Ja je često praktikujem, tako da mi ova prinudna ne pada previše teško. Naravno, to je izolacija koja ti ipak dopušta da osluškuješ svet, koja ti samo daje izvestan otklon, da bolje vidiš.
Prava izolacija je kada ništa ne primećuješ.