Aleksandra Sana Rasulić
“Rad na umetnosti je takođe rad na učenju prihvatanja kritike, ali i unutrašnjeg svađanja sa njom; uzimanja iz nje ono što je potrebno kako bi se taj rad razvijao. Ja se trudim da učim iz kritike, kako o svom radu, tako i o načinu na koji drugi vide i shvataju svet, jer smatram da menjanje percepcije takođe podstiče empatiju.”
Šta te drive-uje?
Za rad na priloženoj seriji crteža na papiru “Takozvana evolucija”, podstakao me je život, situacije i okolnosti. Imala sam veliku pauzu u radu, pa se tu mnogo kreativnog naboja nagomilalo. Ne mogu da kažem da sam potpuno zapostavila umetnost, jer nju vidim i upijam iz svega što me okružuje. Učenje novog jezika, izmeštanje iz zone komforta u jednu (do sada) petogodišnju avanturu u Španiji, “sve ispočetka”, snalaženje, ljubav, neizvesnost, mučenje, uživanje, sazrevanje… Sve su to stimulacije koje se gomilaju i postaju jedan veliki okidač za rad. Umetnost su moja porodica, prijatelji i svi ljudi koje poznajem i upoznajem, svaka pojedinačna sudbina koja se susreće sa mojom. “Takozvana evolucija” je rad o, i na ličnom razvitku, učenje, iskustvo, razmišljanje, sumnje, svesno i nesvesno.
Sve su to moja deca…
…i nije što su moja, ali su na prodaju! haha
Čime se jos baviš?
Muzika je u mom životu uvek išla pod ruku sa likovnim umetnostima. Od malena se bavim muzikom, a ako je ne pravim – onda uživam u njoj i njenoj velikoj moći. Kao klinka sam učila klavir u Mokranjcu, ali sam bila lenja i nisam volela da vežbam po 8 sati dnevno. Kad sam rešila da napustim muziku i kada sam je napustila, zapravo sam se oslobodila i počela da se bavim njom, ali sada pevanjem u raznim rok i metal bendovima. Kao i likovne umetnosti, na ovaj ili onaj način muzika je uvek prisutna.
Šta treba jedan umetnik da poseduje, osobine i veštine?
Mislim da bi čovek kao čovek i kao umetnik uvek trebalo da uči, da bude znatiželjan i da upoznaje svet; da sumnja u sebe, jer će tako misliti i napredovati, da bude i na nebu, ali i na zemlji i da se trudi da bude iskren sa sobom i sa drugima.
Kritika? Ko i šta može da utiče na tvoj rad i plasman rada?
Kakva god da je, kritika je dobrodošla. Treba da se čuje i primeti, ali ne uzeti je mnogo ka srcu, to jest, ne dozvoliti joj mnogo da utiče, jer na primer jedno osetljivo biće može potpuno da potone pred njom. Rad na umetnosti je takođe rad na učenju prihvatanja kritike, ali i unutrašnjeg svađanja sa njom; uzimanja iz nje ono što je potrebno kako bi se taj rad razvijao. Ja se trudim da učim iz kritike, kako o svom radu, tako i o načinu na koji drugi vide i shvataju svet, jer smatram da menjanje percepcije takođe podstiče empatiju.
Ko je tvoj super heroj? Ko su današnji super heroji?
Moja mama, moja porodica, prijatelji i dragi ljudi.
Šta je za tebe izolacija?
Nažalost u tragičnim okolnostima, za mene je izolacija povratak u introspekciju bez mnogo ometanja. Ako prihvatimo situaciju takvu kakva jeste, uz malo organizacije izolacija moze biti vrlo plodna.
Šta dobro može da se izrodi iz ove situacije?
Nadam se da ćemo svi iz ove teške situacije izaći malo svesniji sebe i okoline, sa boljim životnim navikama.
Da li imaš TV u kući?
Imam i rado ponekad gledam TV. Mogu da se nađu zanimljivi programi i emisije. Kada sam usamljena, TV moze biti dobro drustvo.
Da li slušaš radio?
Nemam naviku da slušam radio. Nemam ni kola, a volim da slušam radio u kolima.
Bicikl ili pesak?
Biciklom do peska, pa onda ostavim bicikl da ne bi ušao pesak u lanac.
Da li si vegan, vegetarijanac?
Nisam ni vegan, ni vegetarijanac jer mnogo volim da jedem meso, mada ponekad uživam u takvim obrocima, ima mnogo ukusnih veganskih i vegetarijanskih jela.
Pivo ili vino?
Pivo mi je dosadilo, jer nikad kraja pivu. Uvek je bilo “Dobro, hajde još jedno”. Mada ostala mi je ljubav prema specijalnim belgijskim, holandskim ili češkim pivima, pa kad je prilika ponekad – zašto da ne. A kad sam već u zemlji vina, uživam u crnom vinu i ponekom džin-toniku.
Da li recikliraš?
Pre nekoliko godina sam počela da razmišljam o tome gde završava đubre. Tada mi se malo otvorila svest o ekologiji i počela sam da odvajam papir i plastiku od ostatka. Nadam se da priče da sve to na kraju završava na istom mestu nisu tačne, i da svojim učestvovanjem takodje pomognem produžetku očuvanja prirode, pa makar malo.
Knjiga / Film?
U poslednje vreme gledam mnogo filmova i serija. Volim Holivud, azijski film ili evropsku seriju, uživam u britanskoj komediji ili skandinavskom noir-u, svejedno. Bitno je da ima drame.
A muzika…?
Kao sveprisutan element u mom životu, muzika je uvek društvo u svim životnim fazama, kao što je i sam život sačinjen – iz faza. Imala sam sreće da su mi roditelji uvek imali poneku dobru kasetu, posle su došli kompakt diskovi, tako da sam prošla sve moguće muzičke žanrove po fazama od “teškog” metala, progresivnog roka, grandža i ostalih podžanrova, preko popa, klasike, hip-hopa, kafanske muzike, do eksperimentalne elektronike i densa – sve prija u određenom momentu u životu i prirodno je da se muzički ukus menja i bogati novim muzičkim iskustvima. Muzika ima veliku moć i snagu i vrlo mi je važna.
Preporuči neki sajt/portal/aplikaciju…
Facebook, Instagram i O3one!
Instagram: @arasulic